Kako pobediti prehladu i grip

Sveti NikolaO tome šta su najčešći uzročnici prehlade i gripa, zbog čega je prelazno doba godine povoljno za njihovo širenje, zašto mogu da prouzrokuju ozbiljnije bolesti i kako ih je najlakše sprečiti, govori naša stručna saradnica Mr Ph Etel Salma-Gavrilović.

Tokom cele godine naporno radite, kradete sate za spavanje, borite se da što više postignete žonglirajući između karijere, kućnih poslova, dece, bračnog partnera i vremena koje ugrabite za sport i sebe. I taman kada ste počeli da osećate kako sjajno funkcionišete i da ste sasvim opušteni, počinjete da osećate jezu, blagu glavobolju i pad koncentracije, sa neizbežnim bolovima u mišićima. Tešite se da je to samo umor i pokušavate da uz šolju toplog čaja i limuna prebrodite noć kako biste sutradan bili orni i spremni za posao.

Svako od nas je sasvim sigurno sebe mogao da prepozna u ovoj situaciji i bez obzira na svakodnevno plasiranje informacija o zdravim životnim stilovima i načinima na koje možemo da poboljšamo sopstveni imunitet, naše telo najčešće naglo i bez najave biva savladano i podleže nekom od simptoma prehlade i/ili gripa.

Zbog velikog broja virusa koji mogu da prouzrokuju prehlade, kao i novih virusa koji se stalno razvijaju, naš organizam nikada ne može da izgradi imunitet na sve njih. Iz tog razloga, prehlade su čest i ponavljajući problem. Tačnije, činjenice govore u prilog tome da, u proseku, predškolska deca imaju devet, ona u vrtiću dvanaest, a adolescenti i odrasli sedam prehlada godišnje.

KAKO PREPOZNATI PREHLADU?

Prehlada je relativno blaga bolest. Međutim, širenje uzročnika po donjem respiratornom traktu može da prouzrokuje ozbiljne, pa čak i po život opasne bolesti kod pacijenata koji već pate od nekih ozbiljnih hroničnih poremećaja. Najčešći simptomi prehlade su:

grebanje ili bol u grlu, kašalj, kongestija nosa i sinusa, kijanje, konjunktivitis, glavobolja, blagi bolovi u mišićima, umor, lako povišena temperatura…

KAKO PREPOZNATI GRIP?

Grip je vrlo zarazna virusna infekcija respiratornih puteva. Iako on utiče na oba pola i sve starosne grupe, postoji tendencija da se kod dece češće javlja nego kod odraslih. Bolest čak ima svoju sezonu – od novembra do aprila, ali većina slučajeva pojavljuje se u periodu od kraja decembra do početka marta. gripGrip se često meša sa prehladom, ali simptomi su obično teži od tipičnog kijanja i zapušenog nosa: iznenadna visoka temperatura ≥ 38° c, suv, učestali kašalj, upaljeno grlo, curenje iz nosa/kongestija, kijanje, glavobolja, umor, drhtavica, bolovi u mišićima, bolovi u zglobovima, gubitak apetita, ponekad proliv, poremećaj sna.

UZROČNICI GRIPA I PREHLADE

Prelaz između dva godišnja doba, nagle promene temperature, čak i na dnevnom nivou, mala provetrenost prostorija u kojima živimo i radimo, česti kontakti sa drugim ljudima iz našeg okruženja, premalo mogućnosti za redovnu higijenu ruku, nedovoljna ispavanost, konstantan stres i pad imuniteta, samo su neki od uzroka prehlade i gripa. Simptomi nastupaju naglo i uglavnom mogu jasno ukazati da li se radi o prehladi ili gripu.

BOLJE JE SPREČITI NEGO LEČITI

Prva linija u saniranju simptoma prehlade i/ili gripa podrazumeva upravo simptomatsko lečenje sa puno odmora, unošenje mnogo tečnosti, izbegavanje upotrebe alkohola i duvana, uz obavezno provetravanje prostorija. Lekovi koji se izdaju bez recepta ne deluju na virus gripa, ali mogu vam pomoći da lakše prebrodite glavobolju, bolove u mišićima, temperaturu, kijanje, kašalj i iz tog razloga predstavljaju prvu liniju odbrane prilikom pojave ovakvih simptoma.

U PRISTUPANJU TERAPIJI VRLO JE VAŽNO ZNATI DA:

*Antibiotici ne deluju na viruse, a eventualnu primenu usled komplikacija gripa prepisuje lekar.

*Vakcina protiv gripa štiti vas jednu godinu.

*Lekovi koji se izdaju bez recepta ne deluju na virus gripa, ali vam mogu pomoći da lakše prebrodite glavobolju, bolove u mišićima, temperaturu, kijanje, kašalj i iz tog razloga predstavljaju prvu liniju odbrane prilikom pojave ovakvih simptoma

*Uz medikamentnu terapiju preparatima za simptome prehlade i gripa, važno je da se pravilno hranite i pijete što više tečnosti, koristite preparate za jačanje imuniteta na bazi ekstrakata ehinacee, aloje, noni soka, ulja iz jetre ajkule, gljiva, propolisa, matičnog mleča, žen-šena…

Koristite dodatke ishrani na bazi vitamina, minerala i oligoelemenata (vitamin C sa produženim oslobađanjem, multivitaminski kompleksi, kombinacije antioksidanasa – vitamin E, cink, selen…), dovoljno spavajte i odmarajte se, provetravajte prostorije, regulišite vlažnost vazduha i održavajte higijenu ruku.

Izvor: Story
Foto: Prehlada (Bum arhiva)
21.12.2014

Kraljevo: Cvetanje voća u septembru

Cvetanje u septembruNi najstariji Kraljevčani ne pamte ovakvo cvetanje voća u septembru. Nakon dugog kišnog perioda i velike vlage mnoga stabla su ostala bez lišća, tako da su poterala nove izdanke sa cvetovima. Ovih dana u Kraljevu i okolini je primetno veliko cvetanje trešanja, višanja i jabuka…
Prema narodnom verovanju očekuje nas duga i hladna zima. Slika jabuke i višnje u cvetu je zabeležena danas 06.09.2014g. u naselju Jarčujak. Da li je novo cvetanje slučajno poigravanje prirode ili nagoveštaj duge i hladne zime, videćemo.

Cvetanje jabuke Cvetanjevisnje

01. Cvetanje jabuke                         02. Cvetanje višnje

 

Autor: Bum (D.P)
Foto:  D.P.

 

Sirce u sluzbi zdravlja

ElektrosrbijaSirće je čudotvorna namirnica koja blagotvorno deluje na naše zdravlje. Bogato je antioksidansima koji usporavaju proces starenja, razvoj određenih oblika karcinoma i raznih neurodegenerativnih poremećaja. Osim toga, ima snažno antibakterijsko delovanje, smanjuje apetit, snižava nivo šećera u krvi i poboljšava opšte stanje kardiovaskularnog sistema. Sportisti odavno koriste sirće za bolji i brži oporavak posle intenzivnih fizičkih napora.

Vinsko sirće topi kilograme, jer redovna dnevna konzumacija ubrzava razgradnju masti. Takođe, sadrži elemente neophodne u svakodnevnoj ishrani, kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, gvožđe i bakar.

Jabukovo sirće, odličan dodatak ishrani, brine i o zdravlju našeg srca jer spušta nivo lošeg, a podiže nivo dobrog holesterola. Zato bi bilo dobro da svakog jutra popijete čašu vode u koju ste dodali malo jabukovog sirćeta i kašičicu meda ili smeđeg šećera.

Izvor: Novostionline
Foto: Bum (arhiva)

Šta sa voćem i povrćem iz bašti zahvaćenim poplavom?

PoplavaUkoliko je vašu baštu zahvatila samo kiša, nema razloga za zabrinutost. Sa druge strane, ukoliko je baštu zahvatila voda iz rečnih tokova, voće i povrće može biti kontaminirano fekalnim bakterijama, kao što su Escherichia Coli i Shigella, parazitima poput Cryptosporidium i Gardia, virusom Hepatitis-a A, kao i hemijskim kontaminatima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima.

Ovakve stvari nisu za šalu i najviše mogu da ugroze zdravlje (pa i život) dece, starijih i onih sa slabijim imunim sistemom.

Ukoliko je jestivi deo biljke došao u kontakt sa rečnom vodom, bilo da je to samo malo ili je biljka bila potpuno potopljena, postoji zdravstveni rizik. Takođe, u većini slučajeva ne postoji način da se biljka efikasno očisti. Dakle, najkonzervativniji savet je da sve što je zahvaćeno poplavom bacite na otpad na propisan način.

Ipak, nešto se može i spasiti. Evo nekoliko saveta:

1. Bacite svo povrće koje se konzumira sveže (zelena salata, mladi luk, kupus), kao i svo zeleno lisnato povrće poput spanaća, blitve, rukole. Ne postoji mogućnost da se ovakvo povrće efikasno očisti, jer je puno nabora koji su leglo patogenih bakterija. Svo bobičasto voće, poput malina i jagoda je takođe nemoguće dovoljno dobro oprati kako od bakterija, tako i od parazita i hemijskih zagađivača.

2. Kuvanje povrća će ubiti bakterije i parazite, ali neće ukloniti industrijske i hemijske zagađivače.

3. Ostalo voće i povrće može biti spašeno zavisno od vremena berbe. Ukoliko je berba nekoliko nedelja posle poplave, ove biljke treba oprati, oljuštiti i skuvati. Pre berbe proverite da li je voće i povrće mekano, naprslo, ili ima bilo kakvu fizičku manu i ako je tako, bacite ga. Celovito voće i povrće se može jesti, ukoliko se prethodno dobro opere vodom sa česme (ne koristite sapun!) I kratko (2 minuta) potopi u slabi rastvor varikine (2 kašike na 4 litre vode) i nakon toga opet dobro opere hladnom vodom sa česme. Nakon pranja, oljuštite i skuvajte. Vodite računa da izbegnete unakrsnu kontaminaciju sa kuhinjskim i drugim površinama.

4. Paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povrće nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po zdravlje.

5. Povrće kod kojeg se razvio cvet pre poplave (poput brokolija, karfiola) do berbe predstavlja nedefinisan rizik. Dakle, kada se plod razvije, možete ga oprati i skuvati kao što je gore navedeno, ali rizik od trovanja i dalje postoji.

6. Povrće koje raste pod zemljom, poput krompira, šargarepe i cvekle bi trebalo da bude bezbedno, ukoliko je od poplave do berbe prošlo MINIMUM 4 NEDELJE. Ovo povrće treba oprati po gore navedenom uputstvu, oljuštiti i skuvati.

7. Voće i povrće koje je procvetalo NAKON POPLAVE bi trebalo da bude bezbedno za upotrebu.

Da biste zaštitili voće i povrće koje nije bilo direktno zahvaćeno poplavom, perite ruke pre i posle berbe, ne ulazite u kuću sa obućom koju ste nosili u bašti i presvucite odeću.

Nemojte prodavati voće i povrće iz potpoljenih bašta, jer možete ugroziti zdravlje drugih ljudi. Ukoliko imate bilo kakvih nedoumica oko bezbednosti voća i povrća iz vaše bašte, obratite se lokalnoj poljoprivrednoj zadruzi.

Izvor: http://www.foodsafety.wisc.edu